Вијести чланица мреже – СПЕС, Мостар
Драги наши родитељи, љетни дани су већ у пуном јеку и све је теже квалитетно испунити дјететов дан, стога нам се као лакше рјешење чини кориштење мобитела и телевизије.
Наша дјеца су рођена у дигитално вријеме и понекад се због тога чини као да је немогуће избјећи сувремену технологију те често чујемо и коментаре како их не смијемо издвајати од осталих и да требају знати користити мобителе и сличне уређаје. Међутим, је ли то уистину тако?
Дјеца у раној доби спознају све путем осјетила и јако добро и брзо упијају свијет око себе, а првенствено оно што има визуални подражај тако да се не требамо бринути хоће ли дијете савладати кориштење модерних уређаја. Осим тога дјеца уче имитирајући модела (одраслу особу), па је сасвим довољно да проматрају нас како користимо уређаје. С друге стране можемо уочити како заправо ниједно дијете неће посегнути за неким уређајем ако му је понуђена занимљивија активност (игра с другом дјецом, родитељима, боравак у природи, судјеловање у кућанским пословима, купање и сл.).
Педагошка пракса данас константно упозорава на присутност „екранизма“ гдје се показује како све више дјеце ране доби имају тешкоће у језику и говору као резултат претјераног кориштења таблета/мобитела и сличних уређаја. Дјеца најбоље уче комуницирати кроз интеракцију са својим родитељима.
У посљедње вријеме све више родитеља траже савјете стручњака потакнути тиме што њихово двогодишње дијете још увијек не прича. Детаљним разговором с родитељима добије се информација о томе колико дијете проводи времена пред екранима те се након процјене дјетета закључи како је дјетету потребно искључити све уређаје и до језика и говора ће доћи спонтаном потребом дјетета за интеракцијом с родитељима и околином.
Важно је знати да је потребно испунити предувјете за остваривање вербалног језика и говора код дјетета, а то су: успостављање контакта очима дјетета с родитељима, његово имитирање, дијељење пажње с родитељима према истом предмету, усмјеравање своје и родитељске пажње на друге предмете и гестикулација. Ако нешто од ових наведених активности дијете не остварује изостат ће и развој језика и говора који се остварује кроз интеракцију с другима.
Скренули бисмо Вам пажњу и на стимулацију оралног подручја дјетета. Дјеци која дуго једу миксану кашасту храну и с развојном доби не прелазе на круту храну, стварају се фактори ризика за развој тешкоћа у говору. Покрети језиком нису једнаки када се једе текућа, миксана или крута храна, а сви ти покрети стварају нове импулсе односно искуства која стварају трајне синапсе у мозгу дјетета што утјече на његов говорни, али и когнитивни развој. Важно је знати како је и развој фине моторике повезан с развојем језика и говора код дјеце, тако да слабија фина моторика резултира и слабијим развојем истих.
Дјетету је потребно омогућити различита искуства гдје ће оно моћи развијати и фину моторику (скупљање каменчића, пребацивање истих у чаше, боце, кидање папира, лијепљење истог и слично.). Управо због важности утјецаја фине моторике на развој језика и говора радионице које се проводе у СПЕС-у, особито с најмлађима, усмјерене су на потицајна искуства и активности која доприносе споменутом развоју.
Све што дјеца требају јест здрава и потицајна околина, родитељска присутност, љубав, похвала и вријеме проведено у игри, смијеху и дружењу. ♥️
“Нађи времена за игру, то је тајна вјечне младости.” – Мајка Терезија
Остави коментар