У име чланица неформалне мреже невладиних организација „Снажнији глас за дјецу“, која се бори за заштиту права и унапређење живота дјеце у БиХ, желимо да се обратимо јавности и институцијама у БиХ, поводом свирепог убиства четворогодишњег дјечака из Хаџића, чији је живот изгубљен као посљедица породичног насиља, али и као посљедица небриге цијелог друштва и неуређеног система бриге о дјеци.
Скрећемо пажњу јавности на неколико битних чињеница у овој страшној породичној драми:
- Припадајући Центар за социјални рад је имао податке о нефункционалности породице са двоје малољетне дјеце, и није учинио ништа да над дјецом врши макар надзор, позивајући се на незавршене судске поступке, и показујући суштинску незаинтересованост и небригу за дјецу у овој породици;
- Љекари који су раније имали сусрета са убијеним дјечаком и збрињавали његове повреде, нису се посветили ни овом дјетету ни његовој мајци која га је довела, и тиме показали суштинску незаинтересованост и небригу за ово дијете;
- Хоџа којем је такође доведено измучено и злостављано дијете, које није могло да стоји на ногама, послао је кући са мајком, рекавши да је дијете „ограјисало“, показујући суштинску незаинтересованост и небригу за ово дијете;
- Мајка, очух наркоман, дедо и нана, његови најближи, су континуирано злостављали ово беспомоћно дијете, без икаквих посљедица;
- Људи који су познавали дијете и породицу, или су живјели у близини, кажу да им је било јасно шта се дешава и да је дијете видно физички пропадало дуго времена, ћутали су, показујући суштинску незаинтересованост и небригу за ово дијете;
Надлежне институције, локална заједница, комшије и познаници морали су бити бржи и гласнији, јер да јесу, данас би овај дјечак био жив.
Сви горе неведени прекршили су не само све људске и етичке норме, него и постојеће законе.
Подсјећамо јавност да је УН Конвенација о правима дјетета анекс Уставу БиХ, да је БиХ потписница многих других конвенција којима се изричито забрањује насиље над дјецом, да БиХ има План акције за дјецу и Стратегију борбе против насиља над дјецом, да постоје протоколи о поступању у случајевима насиља над дјецом, да сваки грађаним и грађанка имају законску обавезу пријављивања насиља над дјецом када га примјете или сумњају на њега. Сви ови документи и прописи се топе у суштинској незаинтересованости за дјецу због које смо, као мрежа организација која се бави промоцијом права дјетета и борбом против насиља над дјецом, веома често обесхрабрени и немоћни да својим радом и залагањем доведемо до квалитетних системских промјена у друштву.
Уколико се сви наставимо понашати тако да подржавамо суштинску незаинтересованост за дјецу, онда не треба да нас чуде и шокирају судбине многобројне дјеце која, док читате ове редове, негдје у вашој близини, трпе насиље и различите врсте тортура, које ће оставити трајне и неизбрисиве посљедице за цијели живот, или ће он као у овом случају бити прерано окончан.
Подсјећамо јавност на њихову законску обавезу да се насиље пријављује, подсјећамо владе да се у социјалну и здравствену заштиту дјеце мора више улагати и да се она мора развијати тако да буде способна да одговори на све проблеме са којима се дјеца суочавају, а посебно дјеца која су жртве насиља или требају посебну врсту помоћи. Подсјећамо да малени Смајо Ћесир није једина нити задња жртва насиља.
Он нам треба бити водиља, његова жртва пут, како нити једно дијете више никада не треба да буде на овај начин малтретирано и не буде остављено од свих, на милост и немилост оваквим болесним људима који су опасни за себе и за своју околину, и који такође нису били збринути у складу са својим стањем.
Да ли смо као људи пали на овом испиту? Да ли су држава и њене институције заказали, ко зна који пут? Апсолутно, да!
Остави коментар