“Хумане дјечије руке” назив је акције дјечије групе „Фениx“ из Вогошће којом смо жељели помоћи социјално угроженој дјеци и њиховим породицама из Вогошће.
Прва акција одржана је у мају 2012. године. Организирана је продајна изложба на којој су били изложени радови ученика који су настали током секција у школама а који су могли бити интересантни посјетиоцима. Такођер, дјеца су у својим школама и насељима прикупљала играчке, књиге, ЦД-ове, одјећу и обућу и све је уручено дјеци којој је то најпотребније. Родитељи појединих чланова групе направили су колаче који су даровани посјетиоцима изложбе. Истог дана дјеца су уз помоћ грађана прикупљали прехрамбене артикле у два тржна центра у Вогошћи – Мерцатору и Дрвопромету, гдје је прикупљено шест великих корпи намирница. Прикупљени новац у износу од 314 КМ и намирнице уручени су у пет социјално угрожених породица које су дјеца изабрала у својим школама уз помоћ социјалног радника и педагога.
Ове године, акција је одржана од 01. – 08. априла 2013. године. У активности на прикупљању помоћи за социјално угрожену дјецу у нашој заједници укључили смо ученике основних школа „Изет Шабић“, „Мирсад Прњаворац“, „Захид Баручија“ и „Породице еф. Рамић“. Поред ове активности, дана 06. априла 2013. године група је организирала прикупљање помоћи испред два тржна центра „WОГ“ и „Дрвопромет“.
Од прикупљене помоћи направљено је 48 пакета који су уручени најугроженијим породицама у нашим школама.
Хумане дјечије руке
Живот чине мале ствари, а и до малих ствари треба наћи пут. Зато смо ми „мали људи“ ту, да учинимо нешто што може бити велико. Наша чврста воља нас је водила циљу. Жељели смо да направимо нешто занимљиво и корисно. И успјели смо. Само у три ријечи стало је све што наша срца желе, осјећају а руке пружају. С радошћу сам ишчекивала нашу акцију, јер сам знала да ће сваки осмјех мојих пријатеља дати ми снагу за нови почетак.
Док сам заједно са другарицама припремала пакете, знала сам да чиним нешто добро на шта ћу сигурно сутра бити поносна и сретна што сам била дио приче.
Амина Кахриман
ДЈЕЦА КОЈА НЕМАЈУ СНОВЕ
Она су на пустој земљи,
Њихов живот се руши,
Неред им је у души.
У сваком срцу мрва хуманости се крије,
А за помоћ никад касно није.
Све би дала хумана рука мала,
За њихове снове и осмијех борити се смије.
Мерима Кадрић
Остави коментар